×

COVID-19: Pogledajte najnovije informacije u vezi COVID-19.

Moja najlepša iskustva koja morate doživeti na Paliću

Piše: Bojana Jovanović

Šaljem vam pozdrave se severa Bačke!

Sa obale najvećeg prirodnog jezera u Srbiji - Palićkog jezera! Palić može biti dobra baza za smeštaj i obilazak brojnih znamenitosti u okolini. Mislim da vam ne bi bio dovoljan jedan produženi vikend, da vidite i uživate u svemu što ovaj kraj nudi. Prelepe građevine i vile u stilu secesije, čarde i salaši, riblja čorba, juneći perkelt, štrudle.

Šta još poželeti!?

U ovom tekstu ću vam predstaviti najzanimljivije atrakcije na Paliću i okolini.

Šetnja obalom Palićkog jezera

Iako je u 18. veku otkriveno da su jezerska voda i mulj lekoviti, pa je nastala jedna od mondenskih balkanskih banja, danas je jezero toliko zagađeno da kupanje nije dozvoljeno. Šteta, jer je dosta plitko (najveća dubina je oko 3m) i brzo se zagreje voda. Koliko je mesto nekada bilo značajno, govori i to da je postojao tramvaj Subotica-Palić (oko 8 km), kao i voz koji je polazio iz Zemuna, ovde imao stanicu, i nastavljao ka Budimpešti. Interesantno je da je čitava obala, u dužini od 17 km uređena i može se njom prošetati. Najuređeniji je centralni deo, gde se nalaze najveće znamenitosti, ali je lepo prošetati i po divljini. Obavezno pogledajte vodotoranj, prošetajte Velikim parkom, uživajte u lepoti muzičkog paviljona, Ženskog štranda, Sovine kule, a na kraju šetnje posetite i ZOO vrt, koji se nalazi gotovo uz jezero.

Palićko jezeroPalićko jezero

Bećarska tanjirača na Majkinom salašu

Salaši na severu Bačke, opevani u pesmama, neizostavna su atrakcija ako se nalazite na Paliću. Najbolje je posetiti ih u vreme ručka - sklonićete se od najjačeg sunca, uživati u domaćoj hrani, a potom i prošetati i uživati u prirodi. Ovog puta je izbor bio "Majkin salaš". Bio je topao dan, podne već prošlo, pa smo beg od vrućine našli u hladu vinove loze njihove bašte. Drvene klupe i stolovi, puno cveća, etno dekoracija, iznad vas još nezrelo grožđe... milina.

Unutrašnjost Majkinog salaša na PalićuUnutrašnjost Majkinog salaša na Paliću

Ovde smo svratili na ručak, koji je bio zaista odlično spremljen i vrlo brzo poslužen. Oko 13 časova nije bilo gužve, ali su kasnije ljudi počeli da pristižu. Nismo imali rezervaciju. Ako ste sa decom, odmah uz baštu je velika livada sa igralištem od drveta. Okrepili smo se domaćom junećom supom i paradajz čorbom sa testom. Kao glavno jelo smo probali "Bećarsku tanjiraču" - donose vam na sto vrelu tanjiraču, u kojoj cvrče krompir, povrće i miks mesa sa roštilja. Porcija je za dve osobe. Moram priznati da nikad nisam jela ukusniju rolovanu džigericu u slanini. Porcije su velike, ali su cene beogradske.

Preukusna rolovana džigerica u slaniniPreukusna rolovana džigerica u slanini

Posle ručka smo prošetali po imanju. Iz restorana, preko livade, dolazite do letnjikovca napravljenog na jezercetu koje preseca imanje. Koliko sam divnih lokvanja ovde videla! Neke rascvetale, a većinu u pupoljku. Videli smo da dolaze i pecaroši, jer je za njih napravnjena posebna oaza - ostrvce do koga se dolazi malim splavom, kojim se i vi sami možete provozati. Dalje put vodi stazicama utkanim u prirodni ambijent, do seoskog imanja u kome možete videti domaće životinje, zatim pored nekadašnje etno postavke (nažalost, postavka je propala, iako je nekada bila vrlo zanimljiva i mogla se videti i zemunica), pa pored voćnjaka koji se nalaze iza salaša. Ako imate sreće, u ovo doba ćete zateći zrele višnje.

Majkin salašMajkin salaš

“8 tamburaša” u vinariji “Zvonko Bogdan”

Ako ste na Paliću i ljubitelj ste vina, obavezno posetite vinariju "Zvonko Bogdan". Mi smo prošetali po imanju i kroz vinograde, ali ovog puta nismo išli na turu obilaska vinarije, jer smo bili sa bebom, a situacija je takva kakva je, pa zatvoreni prostor maksimalno izbegavamo. Kada prilazite Paliću, prvo šta ćete videti su ovi šareni, tipično palićki, krovovi vinarije, koja je izgrađena 2008. godine, u stilu secesije, popularnom na ovim prostorima.

Krov vinarije Zvonko BogdanKrov vinarije Zvonko Bogdan

Vinarija nosi ime ovog gospodina, koji je decenijama sinonim za umetnost i vrhunski doživljaj. Oko vinarije se nalaze vinogradi, na tri parcele sa različitim vrstama vinove loze. Sve je kao pod konac i lepo označeno. Možete prošetati vinogradima i uživati u mirisu ruža koje se takođe gaje na obodu vinograda. Vina koja možete probati nastaju isključivo od grožđa iz ovog vinograda. Verovatno najpoznatija su "Osam tamburaša" i "Život teče". Pod istim nazivom postoji vinarija i salaš vinarije, i nalaze se na različitim lokacijama. Provozali smo se do salaša vinarije, u nameri da tamo ručamo, ali nažalost, ovaj divan kompleks kraj Ludoškog jezera je otvoren samo za proslave i okupljanja. Imajte to u vidu da ne napravite grešku kao što smo mi. Ukoliko želite da obiđete vinariju i degustirate vina, evo par informacija. Standardna tura košta 800 dinara i uključuje degustaciju tri vrste vina (četiri vina - 1.200 dinara, šest vina - 1.700 dinara). Radno vreme je od nedelje do srede od 10-16 časova, a od četvrtka do subote od 10-20 časova. Imate i opciju poručivanja vinskog mezetluka, koji se kreće od oko 400 dinara (po osobi), pa na više.

Vinarija Zvonko BogdanVinarija Zvonko Bogdan

Šetnja Suboticom, riznicom secesije

Poseta Paliću ne može da prođe bez šetnje po Subotici, gradu koji nazivaju i "srpska Barselona", kome je pečat dao bački Antonio Gaudi, Ferenc Rajhl. Iako je arhitektura ono što ovom gradu daje posebnu čar, priču bih počela od njihovih čuvenih poslastičarnica. Iako ovde možete pojesti kuglu odličnog kremastog sladoleda za 50 dinara (što je duplo jeftinije nego u Beogradu), preporučujem vam da obavezno probate lokalni specijalitet "šomloi galuška" (kasnije sledi preporuka gde sam jela najbolji).

Šetnja po SuboticiŠetnja po Subotici

Kažu da je ovaj neobični slatkiš prvi napravio glavni konobar poznatog budimpeštanskog restorana "Gundel". Želeo je da impresionira svoju damu, ali je u kuhinji imao samo ostatke (kao i mi često, zar ne, domaćice?!). Na brzinu je smućkao slatkiš - patišpanj sa čokoladom i kremom od vanile, sa rumom, suvim grožđem i šlagom.

Probajte, mene je oduševio!

Rajhlova palata u SuboticiRajhlova palata u Subotici

Da se vratimo gradskoj arhitekturi. Svakako najupečatljivija je Gradska kuća, ukrašena u stilu mađarske secesije, sa čijeg tornja možete posmatrati panoramu grada. Ispred Gradske kuće je trg sa fascinantnom plavom fontanom od Žolnaj keramike. Ako želite da vidite jedan od najlepših primera secesije, prošetajte i do Rajhlove palate, u čijem dvorištu je jedan od najpopularnijih subotičkih restorana "Bos". Nešto dalje od strogog gradskog jezgra je i subotička sinagoga, jedna od najlepših sinagoga u Evropi, dekorisana u stilu bečke secesije. Druga je po veličini, posle sinagoge u Budimpešti. Šetajući Suboticom, nemoguće je ne primetiti jaku vezu sa susednom Mađarskom, kako u jeziku, strukturi stanovništva, hrani, arhitekturi... Moj opšti utisak je da je ovo jedan živ grad, ali istovremeno miran i tih, lepo uređen, usporen...onako, vojvođanski.

Upoznavanje sa stanovnicima ZOO vrta Palić

Ako ste ljubitelj ZOO vrtova, onda će vam se ovaj palićki veoma dopasti. Vrlo je lepo sređen i nekako je "prirodniji" od, na primer, beogradskog. Prostorno je veći od njega i zauzima dvostruko veću površinu. Mislili smo da nam neće trebati više od sat vremena da ga obiđemo, ali smo ostali oko tri sata, i mogli smo još. Imate osećaj kao da šetate parkom i razgledate životinje koje su tu u prirodnom okruženju. Unutra je puno raznovrsnih biljaka, ima mnogo cveća, a ambijenti u kojima borave životinje su uređeni i održavani. Ulaznica je 300 dinara, za decu 200 dinara, a imate i porodične ulaznice (roditelji i deca do 15 godina) po ceni od 800 dinara. 

Ispred ZOO vrta postoji parking, u hladu starog drveća. Postoje posebni programi hranjenja životinja, koji se realizuju tokom vikenda. Na samom ulazu će vas dočekati uređen plato, sa jednom neobičnom postavkom, paunom napravljenim od cveća. Iako je ZOO vrt veliki, njime ćete se lako kretati, jer je na stazama simbolom stopala, označen pravac kojim se treba kretati.

Najpre dolazimo do nekoliko kaveza sa pticama, i prelepog jezera sa labudovima. Unutar jezera je malo ostrvo sa kućicom za labudove, koja potiče iz 1949. godine. Nakon toga možete videti rakune, a nakon njih risa i prostor u kome se nalazi mrki medved, koji obožava da za posetioce izvodi zabavni program. Medveda možete posmatrati sa terase, a možete i iz pećine koja simbolizuje pećinu Altamira, a i oslikana je po uzoru na nju. U celom parku ima mnoštvo figura, česmi i fontana sa motivima životinja. Potom dolazimo do lavova, kao i prostora prepunog cveća, nakon koga se nalazi park sa klupama u šumi, kao i prostor na kome su nojevi i žirafe. Nakon toga dolazimo do prostora odakle se pruža veliko jezero, sa ostrvom majmuna, a prelaskom preko jezera, dolazite u deo gde se nalaze bikovi, jeleni, lame, kamile...

Tu se nalazi i jedan prelepo uređen paviljon za izletnike. U okviru paviljona postoji sudopera, klupe, stolovi i prostor u koji može da se ubaci roštilj. Sve je izuzetno čisto i nigde se ne oseća miris životinja. Šetnjom dalje se dolazi do slonova, majmuna, ali i do platoa na kome se nalaze brojne klupe i stolovi, kafe, prodavnica i toaleti. Preko puta je jedan lep drveni paviljon, ali i bazen za foke, koje u određeno vreme izvode šou (leti u 18 časova). Nedaleko je deo sa raznim vrstama ptica, a tu je i zanimljiva postavka koja vam pomaže da vidite koliko je raspon krila orla veći od raspona čovekovih ruku. Svakako mesto koje obavezno treba posetiti, jer ćete uživati u šetnji prelepom prirodom.

Zoo vrt na PalićuZoo vrt na Paliću

Supa od morke na salašu “Jelen”

Na nepunih kilometar od vodotornja na Paliću, pređite prugu i stotinak metara napred ugledaćete veliko imanje i parking. Salaš je zaista predivno uređen. Sastoji se od nekoliko objekata: velikog igrališta za decu, bazena, parkinga i dela koji je namenjen za smeštaj. Okružen je šumom i ravnicom i nalazi se u mirnom ambijentu. Na samom ulazu u kompleks se nalazi kućica iz XIX veka, koja je autentična i u njoj se prodaju suveniri. Preko puta, u dvorištu, je lepo uređeno prostrano dečje igralište, sa brojnim spravama, trambolinom i mini terenom za košarku. Na travnjaku je smeštena i drvena bina, na kojoj leti goste zabavljaju tamburaši. 

Salaš JelenSalaš Jelen

A kada je hrana u pitanju...tu se nema šta mnogo reći.

Treba se samo prepustiti fantastičnim ukusima. Osoblje je izuzetno ljubazno i potrudiće se da vam ugodi na najbolji mogući način. Jelovnik restorana nije obiman, što nas je u prvi mah iznenadilo, i pomalo obeshrabrilo, ali znajte da šta god iz menija naručite nećete se pokajati. Tokom leta, kada im je velika gužva, ne dobijete ni jelovnik već vam kelner kaže šta pripremaju. Navodno, to rade zbog velike gužve i tada su primorani da skrate jelovnik. Međutim, loša strana ovakve prakse je što ne znate koliko košta to što poručite, pa i račun može da bude iznenađenje. Porcije su ogromne i hrana je preukusna. Cene su prosečne.

Preporučujem da obrok počnete sa supom. I to kakvom! Specijalitet kuće je supa od morke (divlje kokoške), ali je nemaju uvek. Supa je preukusna i zdrava, slična pilećoj, ali sa ukusom divljači. Nakon toga uzmite neku salatu, npr. šopsku, a doneće vam i domaći hleb, spremljen u njihovom saču, zajedno sa ukusnim projicama. Nakon toga, spremite se da uživate u pravom gastronomskom raju. 

Supa od morkeSupa od morke

Naručili smo fantastična svinjska rebra, koja se peku pod sačem, a služe se uz pekarski krompir i malo sezonske salate. Sledeći specijalitet koji smo probali je bilo jedno neobično pripremljeno jelo – pletena vešalica. A o čemu je reč? Naime, meso vešalice je sečeno na trake, upleteno u pletenicu i četiri takve pletenice su pečene na kajmaku. Služi se sa pečenim krompirom i malo sezonske salate i ima zaista fascinantan ukus. Nakon jela bi bio red da se probaju i kolači, ali za njih nije bilo mesta. Inače, kod njih možete probati krofne, gomboce sa šljivama i mnoge druge bačke đakonije. Inače, kada je lepo vreme, ovde ume da bude velika gužva.

Pletena vešalicaPletena vešalica

Juneći perkelt i šomloi galuška u restoranu “Abraham” -

Na kraju naselja Palić, pored lokalnog puta koji vodi prema mađarskoj granici, više od 70 godina postoji ovaj lokal posebno poznat među meštanima. Prvu krčmu u ovom kraju je otvorio Jožef Abraham 1939. godine. U to vreme su prvi gosti bili uzgajivači voća i povrća iz okoline, koji su kočijama kretali noću u 2 sata ujutru, da bi prodali svoju robu na subotičkoj pijaci.

Ferenc Abraham je 60-tih godina XX veka preuzeo vođenje posla, a krčmu je proširio i pretvorio u restoran. Na početku su pripremali samo pileći paprikaš, a uz vino su nudili domaću kobasicu i zimsku salamu. Kada su Abrahama upitali zašto nema muzike u gostioni, dao je odgovor: „Jer ovde sviraju kašike i viljuške”. Pošto su muški članovi porodice Abraham bili veliki gurmani, meso su pripremali sa posebnom stručnošću. Takođe su verovali da posluživanje gostiju bolje obavljaju muškarci, pa su vlasnici restorana sve do danas sačuvali tu tradiciju. Međutim u kuhinji su glavnu ulogu dobile supruge.

Na jelovniku su od početka bila tradicionalna jela po porodičnim receptima. Prvi pozitivan utisak su konobari, profesionalci, veoma ljubazni i puni manira. Usluga je brza, precizna i znaju sve o jelima koja služe. Smestili smo se u bašti, pored lepe fontanice. Radno vreme im je od utorka do subote od 11:00-22:00, a nedeljom od 11:00-18.00. ponedeljkom ne rade!

Spolja ne deluje kao restoran, već kao stambeni objekat, ali je to upravo stil svih pravih mađarskih čardi. Unutra je sve prelepo, ali svedeno, i izuzetno čisto. Specijalitet ovog mesta je tradicionalno jelo, gulaš od juneće glave, koji se kuva samo petkom i nalazi se u jelovniku restorana već od samog početka, a od tada je veoma pupularno jelo među gostima. Poručujemo juneći perklet, zaista preukusan. Meso se topi u ustima, mekano i dobro skuvano. Možete ga jesti uz testeninu sa sirom i slaninicom, testeninu sa sirom ili običnu testeninu, što je možda i najbolja kombinacija. Testetnina sa sirom i slaninicom je neobičan prilog uz ovo jelo, ali se dobro slaže. Kad poručite čorbasta jela, obavezno dobijete portliku (veliku crvenu), za slučaj da vam nešto kane iz kašike, pa da se ne uflekate (a to je uvek slučaj). Posle dobrih zalogaja sledi desert. Specijalitet im je šomloi galuška, o kojoj sam vam prethodno pisala. Ovde sam jela definitivno najbolju.

Šomloi galuškaŠomloi galuška

Služe je u čašama kao za sladoled, a zapravo predstavlja patišpanj koji je natopljen rumom i čokoladnim kremom, pa izmrvljen i preliven šlagom. Unutra ima i seckane orahe, lešnike i suvo grožđe. Veoma je neobično, osvežavajuće i ukusno. Imaju i zanimljive palačinke sa makom i narandžom (dve u porciji). Restoran je prostran, unutra ima dosta mesta, a u bašti 10ak stolova. Izlazimo odavde puni pozitivnih utisaka i svima ovo mesto preporučujemo.

U povratku … Sombor

Grad koji sam već dugo želela da posetim, a uvek mi je bio nekako daleko i ni malo usput. Ovog puta smo čvrsto rešili da u povratku iz Subotice svratimo u Sombor. Gradić je baš lep i ušuškan. Miran i tih, sav u cveću, sa mnogo poslastičarnica predstavlja pravo mesto za predah. Sa glavnog trga se čuje žubor fontane, dok ispijate piće u nekom od brojnih kafea na šetalištu.

Međutim, u Sombor nikako ne možete samo "svratiti".

Nova gradska kuća u SomboruNova gradska kuća u Somboru

Ovde ima toliko toga da se vidi da slobodno možete ostati tokom vikenda. Nama je na listi ostalo još mnogo mesta, za neki drugi put... Ono zbog čega svakako morate doći u Sombor je slika "Bitka kod Sente", najveće ulje na platnu iz jednog komada u Srbiji, ali i na prostoru bivše Jugoslavije (4x7 m, sa ramom oko 40 kvadrata). Čuva se u zdanju Županije, ispred koga je divan trg sa fontanom, a iza ogroman park sa restoranom "Fijaker", koji je ime i dobio po jednom od zaštitnih znakova grada.

U gradu ćete naići na brojne bronzane skulpture, među kojima je i skulptura Laze Kostića, koji vas čeka da se fotografišete. Sombor se smatra najzelenijim gradom u Srbiji i jednim od najzelenijih u Evropi. Nekada je postojao običaj da se za svakog rođenog Somborca posadi po jedno drvo. Tako mnogi od njih i danas imaju svoje drvo u gradu. Među drvećem ćete videti i čuvene somborske bođoše, neobično drvo sa bobicama. Ako se odvezete malo dalje od centra, doći ćete do Velikog bačkog kanala, koji je meštanima jedna od omiljenih destinacija tokom leta. Oni ovde dolaze na kupanje, mada meni iz daljine voda nije delovala privlačno. Ali ono što mi se dopalo u ovom delu grada je atmosfera - opuštena, ležerna, prava letnja. Duž kanala se nalazi nekoliko kafića i čardi, među kojima je i veoma cenjena čarda "Andrić". Svi oni imaju predivne bašte iznad kanala, u kojima možete uživati u toplim letnjim danima.

Nedostajalo mi je vremena da još upijam ovu atmosferu. Vratiću se...

Autor teksta i fotografija: Bojana Jovanović Lazić

Zdravo! Ja sam Bojana i strastveni sam ljubitelj putovanja. Pored putovanja, volim i fotografiju, pisanje, muziku, ples, kuvanje i dekoraciju hrane, ručne radove... Ponosna sam mama jednog malog dečaka. Inače sam doktor organizacionih nauka i bavim se naučnim istraživanjem. Živim u Beogradu, koji ima mnogo toga da ponudi turistima.

Na blogu možete da pročitate doživljaje sa mojih putovanja, ali i da pronađete inspiraciju za Vaše sledeće putovanje. Pričaćemo o atrakcijama, lokalnoj hrani, atraktivnim festivalima, smeštaju, prevozu i mnogim drugim korisnim stvarima na putovanju.

Pročitajte još...

Borsko jezero: Gde vazduh miriše na borove

Kroz ovaj tekst ću vam prikazati jednu destinaciju

Vodič kroz Taru

U zapadnoj Srbiji smešten je masiv planine Tare ko

Krupajsko vrelo: Putevima homoljskog kraja

Ovo je jedna od destinacija koju planiram godinama

Evo zašto da odete u Loznicu

Iako vam Loznica možda nije usput, isplanirajte ne

Šta treba da znate o Požegi i Užicu

Požega i Užice su dva grada pored kojih većina put

Budite informisani

Prijavite se

Bilten Turističke organizacije Srbije